KRSTARENJE DUNAVOM PO SRBIJI

Često sam se pitala zašto su nas lagali za ono “Na lepom plavom Dunavu” i gde je to Dunav plav? Nemojte me pogrešto shvatiti, obožavam Dunav i volim što ga imamo u Beogradu i Srbiji, ali da se ne lažemo i nije baš plav. Nakon što sam otišla na krstarenje Dunavom po Srbiji uverila sam se gde je to Dunav zaista plav, a i shvatila da nisam videla ni delić naše prelepe zemlje i da imam još mnogo toga za posetiti.

 

O krstarenju i hotelu:

Jednog vikenda u avgustu sam se zaputila u obilazak istočne Srbije, koji organizuje hotel u Kladovu Aquastar Danube, a traje tri cela dana. Putovanje sadrži krstarenje brodom, polupansion i smeštaj u hotelu, kao i povratak autobusom, ali i organizovane izlete drugog i trećeg dana.

Avantura počinje u toku letnje sezone svaki petak ujutru, kada iz pristaništa brod Aquastar Maxim kreće putem Dunava iz Beograda za Kladovo i traje devet i po sati, ali vredi svaki trenutak i dinar, jer su kako putovanje, tako i priroda, ali i znamenitosti koje se mogu videti, za mene lično neprocenjivi. U toku krstarenja Dunavom možete uživati u suncu, hrani, piću, priči vodiča, kao i samoj vožnji, dok razgledate prirodne lepote Srbije, ali i mnoge poznate i nepoznate zanimljivosti kao sve tri tvrđave na Dunavu – Smederevska, Ramska i Golubačka, potom Lepenski vir, Veliki i Mali kazan u Djerdapskoj klisuri, kao i statuu Decebala i Trajanova tabla.

Predveče se stiže u Hotel sa 4 zvezdice, Aquastar Danube, pravo na kratko osveženje i potom večeru. Sobe su izuzetne, sa naglaskom na krevet koji je kao oblak i bez problema će vam se prispavati čim ga ugledate, a kamoli isprobate. Odmor je svakako zagarantovan. Hrana je takođe besprekorna i na bazi švedskog stola, pa možete uživati u raznim ukusima nacionalne, ali i internacionalne kuhinje. Hotel takođe poseduje unutrašnji, kao i spoljašnji bar odakle možete uživati u pogledu na plažu i Dunav.

Drugi dan je rezervisan za fakultativne izlete do Hidroelektrane Đerdap i Arheološkog muzeja u Kladovu ili Rajačkih pimnica i Vratnjanskih Kapija po izboru, ali ukoliko želite odmor možete se i opustiti u SPA centru hotela koji poseduje otvoreni i zatvoreni bazen, đakuzi za 8 osoba, masažere, fitnes centar i drugo. Takođe predlažem i šetnju po Kladovu uz Dunav, a posebno uživanje na gradskoj plaži. Obzirom da Srbija nema more, mi Dunav nazivamo našim morem, a Kladovo je najbolje mesto gde ćete se zaista i osećati kao da ste negde na moru, obzirom da plavetnilo i širina reke, kao i prelepa plaža učine da se osećate kao da ste negde van zemlje.

Trećeg dana se autobusom kreće nazad za Beograd, odmah nakon doručka, a potom se zaustavlja u Lepenskom viru, najpoznatijem i najstarijem arheološkom nalazištu koje se nažalost više ne nalazi na mestu gde je pronađeno, zatim Kapetan Mišinom bregu koji je etno kuća, ali zapravo i istorijski spomenik koji nudi odličnu hranu i prelep pogled na Dunav, i najzad na prezanimljivom arheološkom parku Viminacium. U Beograd se stiže predveče na mesto sa kog je putovanje i počelo.

Svakome bih od srca preporučila ovakvu avanturu obzirom da se mnogo prelepih znamenitosti obiđe za kratko vreme, a put nije nimalo zamoran. Ukoliko su vam potrebne detaljnije informacije o ovom putovanju, možete ih pronaći na sajtu, kao i sve informacije vezane za hotel, brod i njihove sadržine. Ukoliko vas zanima istorija i znamenistosti koje su vezane za Dunav posetite sajt VirtuelniMuzejDunava.

 

 

Ukratko o znamenitostima:

 

Smederevska tvrđava – poznatija i kao Smederevac, kako ju je nazvao njen ktitor Despot Đurađ Branković, leži na ušću reke Jezave u Dunav, a datira od 15. veka. Tvrđava ima oblik nepravilnog trougla i sastoji se iz dva dela – Velikog grada i Malog grada. Mali grad sa 6 kula danas predstavlja ostatke nekadašnje despotovine – biblioteka, kovanica novca, kao i dvorac u kome je Đurađ živeo sa svojom porodicom. Veliki grad je izgrađen nešto kasnije kako bi se narod tu sklanjao od Turaka, pri čemu je dozidano još 19 kula, a tvrđava je sa svih strana bila opkoljena vodom. Zanimljiva je činjenica da je tvrđava izgrađena sa namerom da Smederevo zameni Beograd u ulozi glavnog grada. Takođe u toku izgradnje koja je trajala samo nekoliko godina, mnogo radnika je umrlo od umora i iznemoglosti, za šta se do dana današnjeg krivi despotova žena koju nazivaju Prokleta Jerina. Tvrđava je bila jedna od najvećih srednjevekovnih zdanja u Evropi, a njen izgled narušen je u toku Drugog svetskog rata kada je bomba raznela veći deo tvrđave i samog grada.

Ramska tvrđava – jedno je od nastarijih utvrđenja u Srbiji, iako se ne zna tačna godina izgradnje, ali je u pisanoj istoriji pomenuta prvi put u 12. veku u borbi između Vizantije i Ugarske. Izuzetno je zanimljivo saznanje da se prva legenda o postanku mesta vezuje za osnivače Rima Romula i Rema, a poznato je da i Atila Hunski poznatiji kao Bič božiji boravio u ovom mestu. Osnova utvrđenja je pravougaona i sadrži 5 kula, a rekonstruisana je od strane Turaka da bude najjače artiljerijsko utvrđenje.

Golubačka tvrđava – poznatija kao Golubac ili Golubački grad, izgrađena je u srednjem veku i nalazi se na samom ulazu u Đerdapsku klisuru, na mestu gde je Dunav najširi. Tvrđava se sastoji iz 3 dela: prednjeg, zadnjeg i gornjeg grada. Najpoznatija legenda kaže da je nekada davno turski paša bio zaljubljen u najlepšu meštanku po imenu Golubana. Međutim kada ju je turski komandant zaprosio, devojka je odbila jer je bila zaljubljena u drugoga. Paša je Golubanu odveo na stenu gde ju je vezao i postavio ultimatum da živi, ali život sa njim, ili da ostane na steni dok ne umre. Devojka nije želela da se pokaje, i zato se stena danas zove BABA-KAJ što na turskom jeziku znači pokaj se, a moreplovci kažu da se njen plač i čuje i do dana današnjeg. Druga legenda vezana je za Đurađa Brankovića i njegovu ženu, Vizantijsku princezu Jelenu koja je bila zatočena u jednoj od kula i hranila golubove dok je čeznula za svojom zemljom. Postoji i još nekoliko legendi koje možete pročitati ovde.

Đerdapska klisura je najduža i najveća u Evropi, a predstavlja kompozitnu i ascedentnu dolinu koja sastoji se iz 4 kotline (Ljupkovska, Donjomilanovačka, Oršavska kotlina i Vlaško-pontijska nizija) i 4 klisure (Golubačka, Gospođin vir, Kazan i Sipska klisura). Osim ovoga sadrži i znamenitosti kao Lepenski vir, Golubački grad, Trajanov most i tabla.. Nakon izgradnje hidroelektrane došlo je i do podizanja nivoa vode čime je nastalo i jezero Đerdap. Klisura predstavlja granicu između Srbije i Rumunije pa se sa jedne strane zove Nacionalni park Đerdap, a sa druge park Železna vrata. Kazan klisura je suženje u Đerdapskoj klisuri i sastoji se iz dve manje klisure pod imenom Veliki i Mali Kazan gde se nalaze statua Decebala sa rumunske, kao i Trajanova tabla sa srpske strane. Decebal je bio poslednji kraj Dačana koji je svrgnut sa vlasti dolaskom cara Trajana na tron Rimske imperije. Statua je visoka preko 40 metara i jedna je od najvećih u Evropi a smatra se za čuvara gvozdene kapije Dunava. Zanimljivo je da je Trajanova Tabla, kao i Lepnski vir, zbog izgradnje hidroelektrane morala biti premeštena.

Lepenski vir jedno je od najvećih i najznačajnijih mezolitskih i neolitskih arheoloških nalazišta koje datira iz kamenog doba. Tu su planski podizana ribarsko-lovačka naselja pre čak 8 do 10 hiljada godina, koja su arheolozi pronašli u istraživanjima 60ih godina prošlog veka.

Viminacium je arheološki park koji predstavlja nekadašnji rimski grad i vojno naselje iz od preko 30 000 stanovnika koje datira još od pre nove ere, a u kome je rođen veliki broj Rimskih vojskovođa. Osim toga na istom mestu pronađeni su i ostaci mamuta 2009 i 2012 godine, pa je u sklopu kompleksa napravljen i Mamut park. Iako su prvi put nađeni ostaci još u 19. veku, zanimljivo je da se park zvanično otvorio 2006. godine i da se Viminacijum se i dalje širi, gradi i otkrivaju se mnogi istorijski i kulturološki ostaci Rimske imperije, ali očito i praistorijski stanovnici ovih predela.

 

Topla preporuka svima koji nisu još uvek posetili ovaj deo Srbije – brodom, autobuskom ili kolima, nećete se pokajati na koji god način da krenete i 2,3 dana vam zaista jeste dovoljno da obiđete prethodno navedene predele i znamenitosti.

Srećan put dragi moji avanturisti!

Foto: Dzoli